Својим уредничким и приређивачким радом, Живорад Стојковић је пресудно допринео оживљавању српске књижевне баштине, потискиване у доба комунистичке власти. Први је после другог светског рата приредио књигу тада забрањеног писца Слободана Јовановића Портрети из историје књижевности (1963), а затим, са Слободаном Самарџићем, и Сабрана дела овог великог српског историчара, правника и есејисте. Приредио је и дела Јована Дучића, Милоша Црњанског, Бранка Ћопића, Борисава Станковића, Исидоре Секулић и других. Својим издавачким радом, али и публицистичким текстовима и јавним наступима, свесрдно се борио за људске и националне слободе.
”Шта све тај човек није радио и урадио, а његова дела, вероватно, неће нико пописати и сабрати. Уман, одан, драгоцен и тежак пријатељ.” Добрица Ћосић
”Међу мојим старим пријатељима, Жика Стојковић је био познат као ловац на људске душе.” Борис Михајловић Михиз
”Уман, драгоцен, али мени и најлакши и најтоплији пријатељ кога сам имала...” Мира Ступица
”Шта све тај човек није радио и урадио, а његова дела, вероватно, неће нико пописати и сабрати. Уман, одан, драгоцен и тежак пријатељ.” Добрица Ћосић
”Међу мојим старим пријатељима, Жика Стојковић је био познат као ловац на људске душе.” Борис Михајловић Михиз
”Уман, драгоцен, али мени и најлакши и најтоплији пријатељ кога сам имала...” Мира Ступица