Бог је рођен у изгнанству је дневник-апокриф Овидија у Томесу. Он је ту, изгнан, негде на крају света. У овом замишљеноме дневнику он пише о својим последњим љубавима, али и о крупним и ситним гогађајима којим присуствује, и који утичу на његов унутршњи живот.
Док је био срећан човек, Овидије је био лакомислен песник. И Винтила Хорија нам показује како се тај еротски и површни песник преображава у Томесу, у изгнанству, од тренутка када открива да ”човек може умрети пре него што буде истински мртав”. Овидије скептик, постепено предосећа, затим и открива једну другу истину, која ускоро постаје Истина: ”Ово наше време лудости и наде, време је чекања Бога.”
Овидијев пријатељ Теодор, грчки лекар, му најзад открива да је истинито оно чему се он нада, да је испуњено оно што очекује, да је дошло на Земљу дете њуди да би узело на себе све њихове зебње и сва њихова надања. И заиста, у Витлејему у Јудеји, ”Бог је рођен у изгнанству”.
Док је био срећан човек, Овидије је био лакомислен песник. И Винтила Хорија нам показује како се тај еротски и површни песник преображава у Томесу, у изгнанству, од тренутка када открива да ”човек може умрети пре него што буде истински мртав”. Овидије скептик, постепено предосећа, затим и открива једну другу истину, која ускоро постаје Истина: ”Ово наше време лудости и наде, време је чекања Бога.”
Овидијев пријатељ Теодор, грчки лекар, му најзад открива да је истинито оно чему се он нада, да је испуњено оно што очекује, да је дошло на Земљу дете њуди да би узело на себе све њихове зебње и сва њихова надања. И заиста, у Витлејему у Јудеји, ”Бог је рођен у изгнанству”.
Даниел-Ропс, члан Француске академије